Најбоља гибаница

Да ми је неко рекао да ће ми први рецепт на блогу бити за гибаницу, поред свих оних торти и колача, не бих веровала! Али ето, од нечега мора да се почне, а ја ћу почети од нечег што је лагано за припрему, старинско, а опет никад не излази из моде - од гибанице. Одлична је за доручак са јогуртом или киселим млеком, а ако имате малу децу, онда може и за вечеру.

Од када сам пре пар година први пут испробала "наопаку гибаницу" више не правим ниједну другу. Рецепт сам, у међувремену, изменила и прилагодила нашим потребама и тако је настала најбоља гибаница, а она је ваздушаста, сочна, у њој нема сувих делова кора, што може да се деси код класичне гужваре и лепа је и сутрадан. Мана јој је дуже време печења и стајања наопако после печења, укупно неких 65 мин, али је сама припрема лака. Увече је направите деци за вечеру, а ујутру је заједно доручкујте!

Састојци

5 домаћих јаја (или 6 ако су мала)

400 г киселе павлаке

2 извршене кашике  свињске масти (чврсте или истопљене), пожељно од мангулице

400 г домаћег пуномасног сира старог или младог

1 паковање хељдиних кора

пола шољице воде, по потреби

Припрема

Рерну укључите на 200 С. У дубљи суд ставите јаја, мало их ручно умутите, па додајте павлаку, маст и измрвите сир. Видећете да ће у току мућења смеса постати ређа, независно од тога да ли сте ставили истопљену или чврсту маст. Треба мутити док смеса не постане хомогена и на крају додати сир. Ја мутим жицом за мућење, а када све додам пређем на варјачу, из практичних разлога.

Сада следи најзаморнији део припреме: коре једну по једну или више одједном или како год се снађете, исцепкајте на ситније комаде и део по део убацујте у смесу мешајући тако да све постане једна густа смеса у којој нема сувих кора. У почетку ће бити лако, али како се повећава количина кора у смеси биће све теже мешати варјачом. Али будите упорни! Ако је баш прегусто и делује вам да нећете моћи да смочите све коре додајте мало воде. Ако сте навикли да у припреми гибанице користите газирану, киселу воду, може и она, наравно! Смесу изручите у НЕподмазану ђувечару димензија као половина плеха од рерне или још мању. Поравнајте је и пеците бар 45 минута, тј, до златнобраон боје. Видећете како ће лепо да нарасте и да се крчка у масти! Када је печена, гибаница иде наопако и то тако што поставите испод сваког ћошка ђувечаре по једну шољицу окренуту наопачке и оставите гибаницу тако неких 20-ак минута! Е, то је најтежи део! Али тешите се тиме да не бисте ни могли онако врућу да је једете. Када прође тих 20-ак  минута исеците је и уживајте! Проблем ће бити извадити лепо прва два три парчета, а после тога иде лакше, јер можете да подвучете ножић испод сваког парчета и одлепите гибаницу од подлоге. У сваком случају, не смете је подмазати, јер ће онда испасти када је окренете наопако, а онда неће бити ваздушаста и неће остати таква, јер проблем сваке гибанице је што брзо спласне и, што ја волим да кажем, буде "згекана" и "декава"! А то никако не желимо!

Фусноте и напомене

Одмах видите да ово није нискокалоричан рецепт и није ни поента у томе да буде! Ако хоћете нешто такво за јело, немојте правити гибаницу! Исто тако мислите да сам заборавила да наведем со и прашак за пециво или бар киселу воду. Не, нисам! Куповне коре, посебно оне од хељде, углавном су јако слане, а често и сир зна да буде, посебно старији и фета. Зато сам со у овој гибаници скроз укинула, јер кад год сам ставила кашичицу, па и пола кашичице соли, била је преслана. Ви пробајте, па прилагодите себи. Прашак за пециво максимално избегавам и питам се како су некада људи живели без њега. Све у чему има јаја лепо нарасте и без њега. Оно на чему ја инсистирам у својој кухињи, а видећете то кроз рецепте и неке друге текстове, јесу што природнији састојци и спремање хране код куће. То је оно што данас многима недостаје, а што нам је преко потребно у времену индустријске хране. Ми не живимо на селу, већ као и већина Србије у (Бео)граду, али се трудимо да користимо производе са села. Одатле домаћа јаја, која су ствааарно много боља од оних са фарме. Исто тако сам пробала и куповна органска, али су ми буквално иста као она са фарме, јер очигледно и њих носе коке носиље које једу органску храну, а нису од кокошака из слободног узгоја, о чему Џејми Оливер стално прича! Елем, док не нађете неког са села (ако већ нисте) да вам прода права домаћа јаја, користите она која иначе конзумирате.

У спремању хране већ дуго избегавам рафинисано сунцокретово уље и користим га само тамо где још нисам нашла адекватну замену, па отуда ова маст. И стварно је све много укусније, а и здравије спремљено са машћу. Сир исто набављамо на селу и то од крава које пасу и већи део топлог дела године проводе напољу. То је пуномасни сир од некуваног млека, који шкрипуће под зубима када се једе свеж, али зато се дивно истопи, попут моцареле када се испече. За ову гибаницу можете користити и домаћи сир од куваног и обраног млека, а куповна фета се прилично истопи у току прављења, мада може и она да прође. Ако већ нисте пробали да беле коре за питу замените хељдиним, пробајте! Ова гибаница је лепа и са једним и са другим корама, с тим што сам приметила да претерано танке беле коре од ње направе неку врсту сланог колача, јер се потпуно стопе са осталим састојцима. Некоме се можда баш свиди тако. Надам се да ће вам бити од користи ова здравија верзија гибанице кад пожелите нешто масно и сласно, а опет не желите да вас гризе савест због доручка или вечере у пекари!