Мусака од карфиола и белог меса

Мусака од карфиола и белог меса

Не морам да вам говорим колико су сви купуси здрави! Карфиол, броколи, бели купус, црвени купус, келераба, кељ, прокељ, итд. требало би да су врло често заступљени на трпези. Идеално би било да уз припрему меса уместо кромпира и пиринча, користите управо купусе, али и друго поврће са нижим гликемијским индексом. Варијанте су бесконачне и све је ствар укуса! Ја сам се већ одвикла од тога да уз месо спремам кромпир, а ако некад и спремим, онда је он резервисан за децу. Њима треба више угљених хидрата него нама одраслима. То су уједно и основе хроно и ЛЦХФ исхране, али овај рецепт није у потпуности у складу са тим исхранама. Он је створен управо у жељи да деци приближи карфиол, ако га не воле. 

Састојци

1 велика или 2 мање главице карфиола

1 пилећа прса 

1 велика главица црног лука

70 г путера

2 кашике брашна

600 мл млека

2 кашике киселе павлаке

со, бибер, мајчина душица

Припрема

У тигањ на средњу ватру ставити око 30г путера, додати ситно исецкан црни лук и поклопити. Бело месо очистити од коже и кости, па исецкати на ситне коцкице. Ја то радим уместо млевења, јер мање судова запрљам. Може и бело млевено месо. Ставити месо у продинстан лук и зачинити сољу, бибером и мајчином душицом. 

Док се месо динста, очистити карфиол, раставити на ситне цветове и опрати.

Искључити ринглу на којој се динста месо, па припремити бешамел сос у мањој шерпици. На јачу ватру ставти коцку од око 40г путера, када се истопи додати брашно, брзо промешати, јер не сме да загори и промени боју и сипати млеко. По правилу би требало вруће, али ја увек због брзине сипам хладно и увек ми успе. Мешати жицом док се не згусне. Посолити и додати 2 кашике павлаке. Добро промешати. За ову мусаку намерно правим гушћи бешамел, јер карфиол и месо отпусте воду у току печења. Ређати у ватросталну или неку другу посуду у којој правите мусаку ред карфиола, фил од белог меса, опет карфиол, па прелити бешамелом. Пећи поклопљено на 200 С 45 минута, па пред крај отклопити и појачати на 250 С да се запече и испари вишак течности.

Напомене

Ако мислите да ваша деца неће јести карфиол ни у овом облику, ставите на дно посуде уместо карфиола кромпир исечен на колутове као за класичну мусаку. Тако ћете имати ручак 2 у 1. Ако не комбинујете месо и млеко из религиозних или здравствених разлога, онда мусаку прелијте, уместо бешамелом, јајима као класичну мусаку. Онда је то прави хроно рецепт. У бешамел можете ставити и пармезан уместо павлаке, одлична је комбинација, проверено!

Kуглоф

Куглоф

Купила сам у Линди нови калуп за куглоф и то у розе боји! Иако већ имам један, нисам могла да му одолим! И првом приликом сам направила куглоф по старом рецепту, али у новом калупу, па зато није довољно висок и требало би да повећам мере следећи пут. Да не причам о томе да смо га појели за дан и да сам једва успела да га усликам. 

Састојци

125 г путера

190 г браон шећера од шећерне трске (у оригиналном рецепту стоји шећер у праху)

2 велика јајета

160 мл јогурта

80 мл киселе павлаке

280 г црног брашна Т850 или белог пшеничног Т400

2 кашичице прашка за пециво

1/2 шољице органског или неког другог квалитетног какао праха 

кашичица (или више њих) рума

корица органског лимуна

ванила екстрат или ванилин шећер

Припрема

Сви састојци би требало да пре мућења буду собне температуре, а што се саме припреме тиче, имате два начина. 

У оригиналном рецепту муте се путер и шећер 10 минута, па се наизменично додају суви и  мокри састојци, сем какаа, рума, ваниле и лимуна.( Мокри састојци су помешани јогурт и павлака, а суви просејано брашно са прашком за пециво. )Остали састојци се додају када се смеса подели на пола. Друга варијанта је она класична у припреми бисквита. Прво мутимо шећер и јаја, онда додамо отопљен путер, јогурт и киселу павлаку и на крају брашно помешано са прашком за пециво. Поделимо смесу на два дела. У један додамо кору лимуна и ванилу, у други какао и рум.

Калуп намастимо путером и смесу сипамо наизменично или како год желимо да буде прошарано. Штапићем за ражњић или дршком кашике прођемо по смеси да се прошара и добије такозвани мраморни ефекат. Поравнамо тесто одозго и печемо на 150-170 С, у зависности од јачине рерне, 45 минута до сат времена.

 Пробамо чачкалицом да ли је куглоф печен. Када га извадимо из рерне, оставимо да се кратко прохлади и преврнемо калуп на тацну. Требало би да куглоф без проблема испадне из калупа.

Можете га прелити глазуром од беле или црне чоколаде, посути шећером у праху, а можете га и оставити "голог". У њега можете додати сецкане орахе, бадеме, лешнике, чоколаду, суво воће, али овај куглоф је сочан и укусан и без свега тога. Савршен је уз кафу и чај, а најлепши кад одстоји дан-два. Коме одстоји свака му част!

Да ли сте знали?

На свету је због климатских промена све мање какао дрвета, па се самим тим, процењује да ће га нестати са лица земље. Да би се произвела чоколада плод какаа мора да прође дуг процес зрења, сушења, пробирања какао зрна, а затим издвајања какао путера и млевење зрна у какао прах. Зашто помињем органски какао? Зато што ми је дуго требало да пронађем прави укус какаа, који подсећа на најквалитетније чоколаде. Сваки какао из продавнице, сем "С" какао праха сам бацила, јер је укус био такав да ми поквари колаче. Онда сам пре неколико година почела да купујем само органски какао у продавницама здраве хране или где год бих га нашла и ниједном се нисам покајала. Какао је јако здрава намирница, а зато што деци правим чоколадно млеко, уместо да га купујем, битно ми је да је квалитетан. Који какао ви користите? 

Зимска лимунада

Да ли се са имунитетом рађамо или га стичемо? Шта год да је истина, а вероватно је негде између, стално нам пуне главу тиме да треба да га јачамо, те којим суплементима и намирницама. Најновији слоган је ових дана изашао за лимун, а чињеница је да након прехлада лекари често преписују суплементе и витамин Ц! Како нисам присталица синтетичких "подизача имунитета", а суплементе нисам пила чак ни у трудноћи, волим с времена на време да смућкам неки здрав напитак, па да га сви породично конзумирамо. Преко лета ми је омиљена лимунада са мохито наном, а у току зиме са ђумбиром. Добра страна ове лимунаде је што можете да је саставите унапред за неколико наредних дана и држите у затвореној теглици у фрижидеру. Правите је по потреби, а не постоји тачан рецепт, јер укус прилагођавате својим афинитетима.

Састојци (у загради су мере моје лимунаде*)

-Корен ђумбира (од 10-ак цм дужине)

-Багремов мед (150г)

-Лимун (2 комада)

-Цејлонски цимет (2 кашичице)

Припрема

Oљуштите и урендајте ђумбир на ситно ренде на тањирић. Лакше ће ићи ако је баш свеж, а ако није имаће само мало више влакана која остану, али успећете у сваком случају. Преспите га у теглицу у којој ће стајати напитак и додајте мед, цимет и на крају исцеђен лимун. Кад измешате састојке концетрована лимунада ће бити ретка. Пијете је тако што у чашу сипате 2-3 кашике овог сирупа и прелијете водом. Ако вам сметају комадићи ђумбира, процедите сируп пре прављења лимунаде. Можете је пити и ујутру пре доручка са млаком водом. Добра је и за варење и за имунитет! 

*Лимунада је по овим мерама прилично љута због количине ђумбира, па ако вам то смета, прилагодите количину осталих састојака.

Напомена

 И ђумбир и цимет греју организам, па су одлични за предстојеће хладне дане. Ипак, имајте у виду да чаробни напитак за јак имунитет не постоји! Ако су све болести психосоматске, као што је сматрао Владета Јеротић, онда ће нам бити јасно да је најбољи "подизач имунитета" ЉУБАВ. Позитивне мисли (продуховљење) и што здравији физички живот (редовна, правилна исхрана, добар сан и физичка активност) се подразумевају!

Kнедле за супу

 Када сам тек почињала да кувам супе и чорбе на почетку брака, морам признати да се то сводило на оне које су постојале у студентској мензи. Претпоставила сам како се оне праве и правила их отприлике, по осећају, без неког посебног предзнања и рецепата, али су, неким чудом, увек успевале. Моја мама није имала обичај да супу кува за сваки ручак, али је мој муж понео такву навику из куће, па сам се и ја томе приклонила. И сад, није да их кувам сваки дан, али кувам супе и чорбе, као и потаже врло, врло често. 

Сигурно сви волите традиционалну супу са гриз кнедлама, али вам се чини да је то претешко направити, па ни не покушавате већ купите ону у кесици. Ја сам се управо супе са кнедлама највише плашила, док нисам нашла један одличан рецепт, који проверено успева, осим када вас мрзи да измерите састојке, што се мени пар пута десило. Онда имате два исхода: или ће се кнедле убрзо распасти, па ћете рећи укућанима да је то у ствари пилећа чорба, само са гризом уместо брашна; или ће бити тврде као камен, а онда их само кувајте још пола сата на јако тихој ватри у поклопљеној шерпи и највероватније сте спасили ствар. И немојте да бринете ако не изгледају савршено, попут куповних! Гарантовано  су савршено укусне, а пре свега здравије од њих.

Састојци

50г путера

1 јаје

100г пшеничног гриза

прстохват соли

прстохват бибера

мало свеже нареданог мускатног ораха

Припрема

Састојци не морају да буду собне температуре пре прављења, али ћете их лакше саставити ако буду. Супу скувајте и процедите, вратите на ринглу и пустите да буде врућа, али никако да ври.

У дубоки тањир ставите све састојке и виљушком  добро изгњечите и измешајте да постану хомогена смеса.

 Главни састојак ових кнедли је, по мом мишљењу, мускатни орах и немојте никако да га изоставите! Одушевићете се мирисом и укусом, који даје кнедлама. 

Истог тренутка када направите смесу, тањир премештате близу шерпе и малом, најмањом кашиком коју имате узимате по мало смесе и прстом скидате са кашике и спуштате у супу. 

Мени је ово најбржи начин, а битно  је ово радити брзо да би се све кнедле у исто време скувале. Као и код кнедли са шљивама, нису готове кад испливају на површину! То је знак да шерпу треба да поклопите, искључите ринглу и оставите их тако још 20-ак минута. У међувремену их пробајте да видите да ли су куване. 

Дозвољено је да имају ону жуту зрнасту средину, али ако су веће. Мале се углавном скроз скувају. Споља су растресите, унутра компактније, али меке. Деца их обожавају! Ако не воле супу, ово је један од начина да је заволе, јер ће им бити забавно да лове кнедле кашиком по тањиру. 

Да ли сте знали?

Мускатни орашчић, орашче, зове се још и морски орашчић, па сам као мала због тог назива мислила да расте на дну мора! У ствари, мускатни орах је зимзелено дрво, које расте у Индонезији, а орашчић је центар плода који личи на кајсију. Има лековита, афродизијачка и антисептична дејства у малим количинама, док је у великим  халуциноген, па чак и смртоносан. Користи се у многим кухињама света, а код нас је најраспрострањенија употреба у славском житу. Чак се и једна торта, чувена Жито торта зове управо тако, јер у себи садржи мускатни орах, иако нема ни трунке жита! Као зачин најбоље га је користити свеже ренданог, а куповати цело орашче, уз које добијете мало ренде. Чувајте га у затвореној теглици на сувом и тамном месту. Одличан је као зачин за кромпир пире, бешамел сос, печурке, супе, кексиће, медено срце... Ја толико волим да га употребљавам, да ме муж понекад "од милоште" зове Мускатни Орашчић, што мени није нимало смешно!

Најбоља гибаница

Да ми је неко рекао да ће ми први рецепт на блогу бити за гибаницу, поред свих оних торти и колача, не бих веровала! Али ето, од нечега мора да се почне, а ја ћу почети од нечег што је лагано за припрему, старинско, а опет никад не излази из моде - од гибанице. Одлична је за доручак са јогуртом или киселим млеком, а ако имате малу децу, онда може и за вечеру.

Од када сам пре пар година први пут испробала "наопаку гибаницу" више не правим ниједну другу. Рецепт сам, у међувремену, изменила и прилагодила нашим потребама и тако је настала најбоља гибаница, а она је ваздушаста, сочна, у њој нема сувих делова кора, што може да се деси код класичне гужваре и лепа је и сутрадан. Мана јој је дуже време печења и стајања наопако после печења, укупно неких 65 мин, али је сама припрема лака. Увече је направите деци за вечеру, а ујутру је заједно доручкујте!

Састојци

5 домаћих јаја (или 6 ако су мала)

400 г киселе павлаке

2 извршене кашике  свињске масти (чврсте или истопљене), пожељно од мангулице

400 г домаћег пуномасног сира старог или младог

1 паковање хељдиних кора

пола шољице воде, по потреби

Припрема

Рерну укључите на 200 С. У дубљи суд ставите јаја, мало их ручно умутите, па додајте павлаку, маст и измрвите сир. Видећете да ће у току мућења смеса постати ређа, независно од тога да ли сте ставили истопљену или чврсту маст. Треба мутити док смеса не постане хомогена и на крају додати сир. Ја мутим жицом за мућење, а када све додам пређем на варјачу, из практичних разлога.

Сада следи најзаморнији део припреме: коре једну по једну или више одједном или како год се снађете, исцепкајте на ситније комаде и део по део убацујте у смесу мешајући тако да све постане једна густа смеса у којој нема сувих кора. У почетку ће бити лако, али како се повећава количина кора у смеси биће све теже мешати варјачом. Али будите упорни! Ако је баш прегусто и делује вам да нећете моћи да смочите све коре додајте мало воде. Ако сте навикли да у припреми гибанице користите газирану, киселу воду, може и она, наравно! Смесу изручите у НЕподмазану ђувечару димензија као половина плеха од рерне или још мању. Поравнајте је и пеците бар 45 минута, тј, до златнобраон боје. Видећете како ће лепо да нарасте и да се крчка у масти! Када је печена, гибаница иде наопако и то тако што поставите испод сваког ћошка ђувечаре по једну шољицу окренуту наопачке и оставите гибаницу тако неких 20-ак минута! Е, то је најтежи део! Али тешите се тиме да не бисте ни могли онако врућу да је једете. Када прође тих 20-ак  минута исеците је и уживајте! Проблем ће бити извадити лепо прва два три парчета, а после тога иде лакше, јер можете да подвучете ножић испод сваког парчета и одлепите гибаницу од подлоге. У сваком случају, не смете је подмазати, јер ће онда испасти када је окренете наопако, а онда неће бити ваздушаста и неће остати таква, јер проблем сваке гибанице је што брзо спласне и, што ја волим да кажем, буде "згекана" и "декава"! А то никако не желимо!

Фусноте и напомене

Одмах видите да ово није нискокалоричан рецепт и није ни поента у томе да буде! Ако хоћете нешто такво за јело, немојте правити гибаницу! Исто тако мислите да сам заборавила да наведем со и прашак за пециво или бар киселу воду. Не, нисам! Куповне коре, посебно оне од хељде, углавном су јако слане, а често и сир зна да буде, посебно старији и фета. Зато сам со у овој гибаници скроз укинула, јер кад год сам ставила кашичицу, па и пола кашичице соли, била је преслана. Ви пробајте, па прилагодите себи. Прашак за пециво максимално избегавам и питам се како су некада људи живели без њега. Све у чему има јаја лепо нарасте и без њега. Оно на чему ја инсистирам у својој кухињи, а видећете то кроз рецепте и неке друге текстове, јесу што природнији састојци и спремање хране код куће. То је оно што данас многима недостаје, а што нам је преко потребно у времену индустријске хране. Ми не живимо на селу, већ као и већина Србије у (Бео)граду, али се трудимо да користимо производе са села. Одатле домаћа јаја, која су ствааарно много боља од оних са фарме. Исто тако сам пробала и куповна органска, али су ми буквално иста као она са фарме, јер очигледно и њих носе коке носиље које једу органску храну, а нису од кокошака из слободног узгоја, о чему Џејми Оливер стално прича! Елем, док не нађете неког са села (ако већ нисте) да вам прода права домаћа јаја, користите она која иначе конзумирате.

У спремању хране већ дуго избегавам рафинисано сунцокретово уље и користим га само тамо где још нисам нашла адекватну замену, па отуда ова маст. И стварно је све много укусније, а и здравије спремљено са машћу. Сир исто набављамо на селу и то од крава које пасу и већи део топлог дела године проводе напољу. То је пуномасни сир од некуваног млека, који шкрипуће под зубима када се једе свеж, али зато се дивно истопи, попут моцареле када се испече. За ову гибаницу можете користити и домаћи сир од куваног и обраног млека, а куповна фета се прилично истопи у току прављења, мада може и она да прође. Ако већ нисте пробали да беле коре за питу замените хељдиним, пробајте! Ова гибаница је лепа и са једним и са другим корама, с тим што сам приметила да претерано танке беле коре од ње направе неку врсту сланог колача, јер се потпуно стопе са осталим састојцима. Некоме се можда баш свиди тако. Надам се да ће вам бити од користи ова здравија верзија гибанице кад пожелите нешто масно и сласно, а опет не желите да вас гризе савест због доручка или вечере у пекари!