Zlatokosa homemade: (Зло)употреба пластике у домаћинству

Zlatokosa homemade: (Зло)употреба пластике у домаћинству:           У оквиру овогодишњег Green Festa oдржана је панел дискусија на тему „Пластика нијеиграчка. Промени игру!" . Како с...

(Зло)употреба пластике у домаћинству

          У оквиру овогодишњег Green Festa oдржана је панел дискусија на тему „Пластика нијеиграчка. Промени игру!". Како сам пре неког времена и сама имала замисао да пишем о употреби пластике у домаћинству, мишљења стручњака из области технологије, медицине и заштите потрошача помогла су ми да нека знања о пластици утврдим, нека проширим и да се коначно ухватим у коштац са овом темом. Надам се да ће овај текст помоћи младим домаћицама, али и свима онима који имају еколошку, а не само потрошачку свест, да своје поступке преиспитају и покушају да поправе лоше навике везане за употребу пластике.

Чињенице о пластици

          Пластика је вештачки створен полимер који је са масовном производњом почео тек 50-их година 20. века, а данас не можемо замислити живот без њега. У почетку је био замена за природне материјале који су били скупи, попут слоноваче, а затим се његова употреба раширила на све сегменте људског окружења. Почевши од флашица за воду, преко мобилних телефона, електронике и каблова које имамо свуда у кући, до делова одеће, обуће, намештаја, аутомобила, цеви за воду...пластика нас окружује. Али не окружује она само наш микрокосмос, она је званично доспела до 11-ог километра дубине океана! Тепих од пластике у Пацифику огромних је размера и људском немарношћу сваким даном је све већи. На то је упозоравао joш Чарлс Мур, 2009. Стручњаци предвиђају да ће до 2050. у морима и океанима бити више пластике него риба.

Шта је проблем са пластиком?Како је могуће да се толико пластике накупило у природи?

          

Пластика није у потпуности биоразградива и јако дуг период се задржава у природи. Сигурно сте чули податак да једној пластичној кеси треба 100 година да се разгради. Чињенице су још више поражавајуће – чак и биоразградива кеса није то у потпуности, већ се распада на микропластику која онда кружи екосистемом. 

Људи су олако приступили масовној производњи пластике. Прво су је направили као неопходну замену за скупље материјале, онда су је промовисали као нешто што се искористи и баци, а када су схватили озбиљност угрожености природе и човека због свог комформизма, било је питање шта учинити са толиким пластичним отпадом. Пластика се уништава паљењем и то се вршило у сиромашним крајевима да би се дошло до метала у отпаду – он се лакше рециклира и скуп је. То никако није еколошко решење, јер је загађење ваздуха огромно. Рециклирање није било тако једноставно решење као када је у питању метал, а и није се на њему радило с обзиром да је пластика јако јефтин материјал. Требало је осмислити начин поновне употребе пластике, јер се пластика не претапа као метал и то је учињено, али је и даље много већа количина производене пластике од оне која се рециклира. Проблем са рециклираном пластиком је и то што она често може да буде контанимирана другим отпадом, као што је електронски отпад и самим тим садржи хемикалије (најчешће бром)  опасне по човека. Закључак стручњака јесте да ћемо морати да престанемо да користимо пластику у скоријој будућности. Један од предузетих корака јесте делимично смањење употребе пластичних кеса њиховом наплатом, а од 2021. биће на снази закон о укидању све једнократне пластике у Европи. То се односи на оне пластичне чаше, тањириће, прибор за јело, који се користе на журкама и сличним скуповима, а међу првима на удару биће, веровали или не, сламчице. Сматра се да су једнократни пластични производи најопаснији по природу, јер их најкраће користимо, а иза себе остављају подједнаку еколошку катастрофу као и дуготрајнија пластика. То нам и неће тако тешко пасти, с обзиром да постоје алтернативе. Једнократни прибор за јело нам није заиста неопходан, а избор шарених папирних сламчица је све већи.

Папирне сламчице

 Шта ћемо са осталим пластичним производима?

          Најбоље научно решење је у потпуности заменити пластику природним биоразградивим полимером, какав је цитин или алге. Преосталу пластику на планети треба уклонити из природе, првенствено из вода. Јако су нас погодиле поплаве 2014. године. Оне би сигурно биле много блаже да токови река нису вештачки мењани и да у рекама није било толико пластичног и другог отпада. Сведоци смо смањења кисеоника у морима и океанима због загађења, што је довело до тога да рибе масовно изумиру, а уместо њих мора настањују нижи облици живота, попут медуза. Још 2015. стручњаци су алармирали због преплављености океана медузама џиновских реазмера, науштрб риба. У септембру ове године започето је са чишћењем Пацифика. Осмишљен је систем прикупљања пластике са површине океана тако да се не омета функционисање живог света, као и систем сортирања отпада. Ово ће, бар мало, успорити еколошку катастрофу. На крају, ради се на изоловању ензима избактерија који би могли да разграде пластику, како бисмо се решили масовног отпада на планети.

Чишћење Пацифика

Утицај пластике на човеково здравље

          Делује нам да је човек осуђен да живи окружен пластиком било као отпадом, било као корисним оруђем. Али, поред тога што делује на његово окружење, пластика и индиректно (кружењем у природи) и директно (свакодневном употребом) утиче на човеково здравље. Експерименти на људима етички и морално нису дозвољени, иако су се, нажалост, у историји дешавали. Човек није могао унапред да испита штетностпластике по здравље. Требало је да прође неколико деценија да се увиди тај утицај, у једном потпуно непланираном експерименту, у коме смо сви заморчићи. Пластика садржи ендокрине реметиоце – супстанце које негативно утичу на човека и његово потомство, а у пластику се додају да би јој се изменила својства, у зависности од намене. Они имају хронични ефекат на човека, канцерогени су и ометају рад хормона. Делују синергично, имитирајући естроген и изазивајући хормонски дизбаланс. Пластика највише утиче на полне хормоне, изазивајући ранији почетак и дуже трајање пубертета. Доказан је фталатни синдром (фталати служе за мекоћу пластике, нпр. каблови за струју) – спермограм код мушкараца је све лошији, што се директно повезује са ендокриним реметиоцима. Бисфеноли, који се користе да пластика буде тврђа и отпорнија су такође опасни по здравље, па су у скорије време забрањени у производњи играчака и флашица за децу (oзнака BPA-free). Од њих се организам очисти када се престане са излагањем, док се неке друге хемикалије попут фталата и попса таложе у организму и утичу чак и на генетику. То значи да се на наше потомство преносе измењени бочни ланци ДНК, што касније узрокује разне врсте обољења, првенствено можданих и утериних канцера. Најосетљивије групе су мајке и деца до пубертета – на њих хемикалије из пластике најпогубније утичу.

Како да будемо сигурни да смо безбедни од хемикалија из пластике?

          Производи од пластике се редовно тестирају на Институтима (код нас постоји и невладина организација Алхем), управо због нивоа штетних хемикалија које они могу да садрже. Производи се уклањају са тржишта, ако не испуњавају услове. Међутим, докле год већи део тестирања финансирају произвођачи, а не државни фонд, нисмо сигурни. Када је заштита права потрошача у питању, највише се проверавају храна и производи за децу. Сваки 3. производ који се повуче са тржишта је играчка. Опет, у свету годишње у болници заврши 270.000 деце због небезбедних играчака. Још једна занимљивост је и то да је Киндер јаје у Америци забрањено, управо из безбедносних разлога. Ми, као потрошачи, нисмо довољно информисани о саставу пластике коју свакодневно купујемо. На амбалажи не постоји састав исте те амбалаже, а ознаке о врсти пластике распознају само стручњаци. Мени је, на пример, битно само да може да се рециклира. Ту ознаку знам, остале не разумем.  Добра вест је то да један члан закона из права потрошача дозвољава купцу да зна да ли производ садржи штетне хемикалије – лоша то што на одговор може да чека и до 40 дана. Од пре неколико година постоје апликације за мобилне телефоне које очитавају преко QR кода састав производа који купујете. За немачко тржиште то је Тох Fox апликација,  а тренутно се ради на једној апликацији која ће бити на свим језицима и требало би да буде завршена за две године.

Шта свако од нас може да предузме?

          Као становници ове планете, као родитељи, као људи морамо да престанемо да (зло)употребљавамо пластику. Вероватно помишљате шта то нас поред свих наших свакодневних брига и проблема интересује што рекама теку реке смећа, а са дрвећа кад опадне лишће висе најлонске кесе? Шта то нас брига што се наш комшија зими греје на пластичне флаше, кад човек нема пара за дрва? Нико од нас не тражи да променимо све навике из корена и да одједном постанемо они „фрикови“ што цео месечни отпад спакују у теглицу.

           Кесе већ покушавамо да заменимо цегерима, али нам не пада тешко да дамо пар динара и купимо кесу ако заборавимо торбу. И даље бацамо све кућне отпатке управо у пластичне кесе које иду право на депонију. Не можемо скроз да избацимо пластику из живота, али ћемо морати да научимо да је сведемо на минимум.

          Довољно је, за почетак, да се информишемо, застанемо и размислимо шта то може да буде наш допринос и да направимо мали корак. Сутра ћемо још један, наредног дана ћемо видети себе како редовно рециклирамо и максимално избегавамо пластику свуда где можемо.

 Мачкат

Рециклирање у Србији?!

Делује немогуће, али ПОСТОЈИ. Не знам колико ће још година или деценија проћи до тога да свако домаћинство добије канту за сортирање отпада, што ће подразумевати и одвајање компоста, али за сада у Београду рециклирање изгледа овако: одете до најближе Градске чистоће у својој општини (некад су кесе доносили на адресу, више не), узмете еко-кесе (велики зелени џакови), упутство и бар кодове. Упутство садржи тип отпада који може да се рециклира (папир, пластика, алуминијум) и време када на вашој општини радници Градске чистоће купе пуне еко-кесе (на Вождовцу је то недеља увече). Кесу пуните у току недељу дана или дуже (нећете веровати колико отпада за рециклажу скупи једна просечна породица!), на њу лепите бар код (тако добијате неки попуст на Инфостан) и оставите у заказано време поред контејнера. На жалост, рециклажа стакла, медицинског и електричног отпада је друга прича. Ако вас интересује нешто и о томе, питајте у коментарима. У мањим градовима по Србији, па и у неким селима постоје они жичани контејнери за пластичне флаше, папир и алуминијум. За рециклирање чепова, који су од другачије, „скупље“ врсте пластике организована је хуманитарна акција „Чеп за хендикеп“. Буди хуман и рециклирај!

          Избегавање пластике је следећи корак. У скорије време, изашло је неколико текстова о стратегијама како смањити лични отпад. Ако знамо да пластика није здрава, онда је најбоље да је максимално избегнемо, јер скроз не можемо. Прва замисао ми је била да пишем само о посуђу које користимо за припрему и чување хране, па би ту било речи и о пластичним посудама у кухињи. Међутим, учинило ми се много важнијим да скренем пажњу на пластику уопште, а о посуђу сваке врсте ћу у неком следећем тексту. Када је кухињско посуђе у питању, јасно је да пластику и те како можете да замените здравијим и дуготрајнијим производима. На пример, ванглице за мешење и мућење замените оним металним и ватросталним или стакленим посудама, које служе у исту сврху. Наше прабаке и баке су чак користиле оне емајлиране посуде за мућење и дрвене наћве за мешење теста. Оштећена и изгребана посуда није више употребљива, јер тако микрочестице пластике доспевају у наш организам. Посебно се не саветује чување хране, попут млечних производа у пластичним кутијама, јер су идеалне за развијање бактерија. Уместо њих можете користити емајлиране, стаклене, дрвене или глинене посуде. Пластичне посуде не би требало користити ни у машини за судове ни у микроталасној, јер загревањем пластике долази до ослобађања хемикалија из ње. Алкохолна пића се никада не чувају у пластичним флашама, јер долази до хемијске реакције.

Од све пластике коју користимо у кухињи најнездравија је она бела, која личи на стиропор, а у њу се често пакује брза и готова храна, као и месо и сухомеснати производи.

Флашице за воду су за једнократну употребу, па их замените стакленом флашицом. Будите другачији у позитивном смислу!

Не користите пластични прибор и посуђе за децу, чак иако су BPA-free, када има здравијих алтернатива попут бамбуса, керамике, ростфраја, емајла. Још увек постоје стаклене флашице за бебе, мада знам да су пластичне практичније, па зато бирајте оне од проверених произвођача.

Дрвене играчке

Играчке за децу су често од пластике, а пластика није играчка. Немојте куповати деци играчке у неограниченим количинама, јер сте тако у могућности. Добро знате да деца могу да се играју било чиме из куће и да им само треба ваше друштво. Чешће бирајте дрвене играчке, велики је избор на тржишту, као и оне које су бојене безбедним бојама. Ако више волите пластичне играчке, онда их купујте на провереним местима. Играчке рециклирате тако што их проследите деци којој су неопходније, када их прерастете. Исти је случај и са дечијом одећом. Одећа за децу се такође контролише, па је тако данас све већи број брендова који одећу за децу производи од органског памука. Одећа је најдуже у контакту са дечјом кожом, а на нама је да је пре првог облачења ОБАВЕЗНО оперемо, јер се тако скидају хемикалије са површине тканине. Одећу је могуће рециклирати у продавницама шведског бренда H&M, где добијате попуст за купљену робу када донесете стару на рециклажу. Ако имате одећу која вам не треба, а очувана је, немојте је бацати, поклоните је некоме коме је потребнија. 

Једнократне пелене су сигурно један од водећих пластичних загађивача планете. Тек одрастају генерације које су их прве носиле, па ће се њихов штетан утицај на здравље тек видети. Свако је у могућности да користи памучне периве пелене, али не може свако да се одрекне комфора који једнократне пелене дозвољавају. Онај ко својој беби жели најбољу и најздравију могућу средину за одрастање, размислиће о преласку на памучне или пелене од бамбусовог платна. Исто важи и за женске хигијенске улошке. Алтернатива постоји и у неким земљама Европе се већ дуже користи, али је питање колико смо ми, жене, спремне да је прихватимо.

Посебна прича је амбалажа куповних производа. Купите кекс упакован у пластику и онда га залијете газираним „соком“, опет из ластике. Да ли нам је све то стварно неопходно?  

Ако се трудите да сву храну припремате код куће, онда ћете и куповину пластике свести на минимум.

Производи за чишћење домаћинства, прање одеће, личну хигијену, упаковани су најчешће у пластичну амбалажу која се код нас не рециклира. Мислим да је најтеже направити промену у том сегменту живота. Потребан је труд прећи на природнији начин одржавања хигијене, када смо навикли на све те силне хемикалије. Да ли су нам оне заиста потребне или су лакши пут да се дође до истог циља биће тема једног од наредних текстова.

Национални парк Плитвице

На крају, желела бих да напоменем да нисам стручњак у овој области, иако ми је екологија једна од највећих љубави – само сам дала поглед на проблем из свог (не)стручног угла. Исто тако знам да када једног дана будем предавала српски језик и књижевност нећу моћи да не причам ученицима о кувању и заштити животне средине, подједнако као што ћу морати да им говорим о животним вредностима којима се уче кроз свет књижевног дела и језичкој култури коју стичу кроз науку о језику. Све је то део образовања и обликовања младог човека који тек упознаје свет. Ми смо својој деци узор, они су наше огледало.

Мини мафин гибанице

Када немате времена за прављење наопаке гибанице за доручак, ово је одлична замена. Можете да је спремите ујутру и тако да ћете имати врућ доручак. Потребно је само да се потрудите да устанете пола сата пре укућана.

Иако ове мафин гибанице чешће правим са белим корама, у њих обавезно додајем семенке, као што су лан, сунцокрет, сусам, голица, ким... На тај начин их обогатим здравим мастима и влакнима, а уместо уља стављам истопљен путер.

Састојци (за 12 комада)

1/2 кора за питу
3 јајета
1 чаша киселе павлаке
50 г отопљеног путера
2 кришке домаћег сира
семенке по избору (ја обавезно ставим 2 кашике млевеног лана)

Време припреме: 30 минута

Припрема

У посуду за мешење ставити јаја, ручно их умутити, па додати павлаку. Промешати да смеса постане хомогена, па сипати отопљен путер, измрвљен сир и семенке.

 У добијену смесу нацепкати коре као за наопаку гибаницу и све добро промешати. 

Распоредити у калуп за пројице или мафине и пећи 20-ак минута на 200 С, док не добију златно-смеђу боју.

   

 Гибанице ће савршено нарасти и бити шупљикаве због јаја, а сочне и мирисне од 

путера и сира. Када их извадите из рерне оставите их да се прохладе у плеху па их онда вадите. Ја обично немам пробледм да их извадим из калупа, јер су довољно масне да се не залепе. За разлику од гибанице, не морају да се окрећу наопако, па то скраћује време припреме  и зато су идеалне да се праве за доручак и једу свеже, мада су одличне и 

кад преноће.

 

Напомена 

Ланено семе је одличан извор засићених масних киселина и један од најбољих биљних извора омега-3 масних киселина. Оно што је битно у конзумацији ланеног семена јесте да је најбоље конзумирати га млевеног, јер је због своје јаке опне тешко сварљиво, посебно ако се добро не сажваће. Пожељно је самлети га непосредно пре употребе, јер оксидише, мада га можете самлети и раније и чувати у добро затвореној теглици.

Мусака од карфиола и белог меса

Мусака од карфиола и белог меса

Не морам да вам говорим колико су сви купуси здрави! Карфиол, броколи, бели купус, црвени купус, келераба, кељ, прокељ, итд. требало би да су врло често заступљени на трпези. Идеално би било да уз припрему меса уместо кромпира и пиринча, користите управо купусе, али и друго поврће са нижим гликемијским индексом. Варијанте су бесконачне и све је ствар укуса! Ја сам се већ одвикла од тога да уз месо спремам кромпир, а ако некад и спремим, онда је он резервисан за децу. Њима треба више угљених хидрата него нама одраслима. То су уједно и основе хроно и ЛЦХФ исхране, али овај рецепт није у потпуности у складу са тим исхранама. Он је створен управо у жељи да деци приближи карфиол, ако га не воле. 

Састојци

1 велика или 2 мање главице карфиола

1 пилећа прса 

1 велика главица црног лука

70 г путера

2 кашике брашна

600 мл млека

2 кашике киселе павлаке

со, бибер, мајчина душица

Припрема

У тигањ на средњу ватру ставити око 30г путера, додати ситно исецкан црни лук и поклопити. Бело месо очистити од коже и кости, па исецкати на ситне коцкице. Ја то радим уместо млевења, јер мање судова запрљам. Може и бело млевено месо. Ставити месо у продинстан лук и зачинити сољу, бибером и мајчином душицом. 

Док се месо динста, очистити карфиол, раставити на ситне цветове и опрати.

Искључити ринглу на којој се динста месо, па припремити бешамел сос у мањој шерпици. На јачу ватру ставти коцку од око 40г путера, када се истопи додати брашно, брзо промешати, јер не сме да загори и промени боју и сипати млеко. По правилу би требало вруће, али ја увек због брзине сипам хладно и увек ми успе. Мешати жицом док се не згусне. Посолити и додати 2 кашике павлаке. Добро промешати. За ову мусаку намерно правим гушћи бешамел, јер карфиол и месо отпусте воду у току печења. Ређати у ватросталну или неку другу посуду у којој правите мусаку ред карфиола, фил од белог меса, опет карфиол, па прелити бешамелом. Пећи поклопљено на 200 С 45 минута, па пред крај отклопити и појачати на 250 С да се запече и испари вишак течности.

Напомене

Ако мислите да ваша деца неће јести карфиол ни у овом облику, ставите на дно посуде уместо карфиола кромпир исечен на колутове као за класичну мусаку. Тако ћете имати ручак 2 у 1. Ако не комбинујете месо и млеко из религиозних или здравствених разлога, онда мусаку прелијте, уместо бешамелом, јајима као класичну мусаку. Онда је то прави хроно рецепт. У бешамел можете ставити и пармезан уместо павлаке, одлична је комбинација, проверено!

Kуглоф

Куглоф

Купила сам у Линди нови калуп за куглоф и то у розе боји! Иако већ имам један, нисам могла да му одолим! И првом приликом сам направила куглоф по старом рецепту, али у новом калупу, па зато није довољно висок и требало би да повећам мере следећи пут. Да не причам о томе да смо га појели за дан и да сам једва успела да га усликам. 

Састојци

125 г путера

190 г браон шећера од шећерне трске (у оригиналном рецепту стоји шећер у праху)

2 велика јајета

160 мл јогурта

80 мл киселе павлаке

280 г црног брашна Т850 или белог пшеничног Т400

2 кашичице прашка за пециво

1/2 шољице органског или неког другог квалитетног какао праха 

кашичица (или више њих) рума

корица органског лимуна

ванила екстрат или ванилин шећер

Припрема

Сви састојци би требало да пре мућења буду собне температуре, а што се саме припреме тиче, имате два начина. 

У оригиналном рецепту муте се путер и шећер 10 минута, па се наизменично додају суви и  мокри састојци, сем какаа, рума, ваниле и лимуна.( Мокри састојци су помешани јогурт и павлака, а суви просејано брашно са прашком за пециво. )Остали састојци се додају када се смеса подели на пола. Друга варијанта је она класична у припреми бисквита. Прво мутимо шећер и јаја, онда додамо отопљен путер, јогурт и киселу павлаку и на крају брашно помешано са прашком за пециво. Поделимо смесу на два дела. У један додамо кору лимуна и ванилу, у други какао и рум.

Калуп намастимо путером и смесу сипамо наизменично или како год желимо да буде прошарано. Штапићем за ражњић или дршком кашике прођемо по смеси да се прошара и добије такозвани мраморни ефекат. Поравнамо тесто одозго и печемо на 150-170 С, у зависности од јачине рерне, 45 минута до сат времена.

 Пробамо чачкалицом да ли је куглоф печен. Када га извадимо из рерне, оставимо да се кратко прохлади и преврнемо калуп на тацну. Требало би да куглоф без проблема испадне из калупа.

Можете га прелити глазуром од беле или црне чоколаде, посути шећером у праху, а можете га и оставити "голог". У њега можете додати сецкане орахе, бадеме, лешнике, чоколаду, суво воће, али овај куглоф је сочан и укусан и без свега тога. Савршен је уз кафу и чај, а најлепши кад одстоји дан-два. Коме одстоји свака му част!

Да ли сте знали?

На свету је због климатских промена све мање какао дрвета, па се самим тим, процењује да ће га нестати са лица земље. Да би се произвела чоколада плод какаа мора да прође дуг процес зрења, сушења, пробирања какао зрна, а затим издвајања какао путера и млевење зрна у какао прах. Зашто помињем органски какао? Зато што ми је дуго требало да пронађем прави укус какаа, који подсећа на најквалитетније чоколаде. Сваки какао из продавнице, сем "С" какао праха сам бацила, јер је укус био такав да ми поквари колаче. Онда сам пре неколико година почела да купујем само органски какао у продавницама здраве хране или где год бих га нашла и ниједном се нисам покајала. Какао је јако здрава намирница, а зато што деци правим чоколадно млеко, уместо да га купујем, битно ми је да је квалитетан. Који какао ви користите? 

Зимска лимунада

Да ли се са имунитетом рађамо или га стичемо? Шта год да је истина, а вероватно је негде између, стално нам пуне главу тиме да треба да га јачамо, те којим суплементима и намирницама. Најновији слоган је ових дана изашао за лимун, а чињеница је да након прехлада лекари често преписују суплементе и витамин Ц! Како нисам присталица синтетичких "подизача имунитета", а суплементе нисам пила чак ни у трудноћи, волим с времена на време да смућкам неки здрав напитак, па да га сви породично конзумирамо. Преко лета ми је омиљена лимунада са мохито наном, а у току зиме са ђумбиром. Добра страна ове лимунаде је што можете да је саставите унапред за неколико наредних дана и држите у затвореној теглици у фрижидеру. Правите је по потреби, а не постоји тачан рецепт, јер укус прилагођавате својим афинитетима.

Састојци (у загради су мере моје лимунаде*)

-Корен ђумбира (од 10-ак цм дужине)

-Багремов мед (150г)

-Лимун (2 комада)

-Цејлонски цимет (2 кашичице)

Припрема

Oљуштите и урендајте ђумбир на ситно ренде на тањирић. Лакше ће ићи ако је баш свеж, а ако није имаће само мало више влакана која остану, али успећете у сваком случају. Преспите га у теглицу у којој ће стајати напитак и додајте мед, цимет и на крају исцеђен лимун. Кад измешате састојке концетрована лимунада ће бити ретка. Пијете је тако што у чашу сипате 2-3 кашике овог сирупа и прелијете водом. Ако вам сметају комадићи ђумбира, процедите сируп пре прављења лимунаде. Можете је пити и ујутру пре доручка са млаком водом. Добра је и за варење и за имунитет! 

*Лимунада је по овим мерама прилично љута због количине ђумбира, па ако вам то смета, прилагодите количину осталих састојака.

Напомена

 И ђумбир и цимет греју организам, па су одлични за предстојеће хладне дане. Ипак, имајте у виду да чаробни напитак за јак имунитет не постоји! Ако су све болести психосоматске, као што је сматрао Владета Јеротић, онда ће нам бити јасно да је најбољи "подизач имунитета" ЉУБАВ. Позитивне мисли (продуховљење) и што здравији физички живот (редовна, правилна исхрана, добар сан и физичка активност) се подразумевају!

Kнедле за супу

 Када сам тек почињала да кувам супе и чорбе на почетку брака, морам признати да се то сводило на оне које су постојале у студентској мензи. Претпоставила сам како се оне праве и правила их отприлике, по осећају, без неког посебног предзнања и рецепата, али су, неким чудом, увек успевале. Моја мама није имала обичај да супу кува за сваки ручак, али је мој муж понео такву навику из куће, па сам се и ја томе приклонила. И сад, није да их кувам сваки дан, али кувам супе и чорбе, као и потаже врло, врло често. 

Сигурно сви волите традиционалну супу са гриз кнедлама, али вам се чини да је то претешко направити, па ни не покушавате већ купите ону у кесици. Ја сам се управо супе са кнедлама највише плашила, док нисам нашла један одличан рецепт, који проверено успева, осим када вас мрзи да измерите састојке, што се мени пар пута десило. Онда имате два исхода: или ће се кнедле убрзо распасти, па ћете рећи укућанима да је то у ствари пилећа чорба, само са гризом уместо брашна; или ће бити тврде као камен, а онда их само кувајте још пола сата на јако тихој ватри у поклопљеној шерпи и највероватније сте спасили ствар. И немојте да бринете ако не изгледају савршено, попут куповних! Гарантовано  су савршено укусне, а пре свега здравије од њих.

Састојци

50г путера

1 јаје

100г пшеничног гриза

прстохват соли

прстохват бибера

мало свеже нареданог мускатног ораха

Припрема

Састојци не морају да буду собне температуре пре прављења, али ћете их лакше саставити ако буду. Супу скувајте и процедите, вратите на ринглу и пустите да буде врућа, али никако да ври.

У дубоки тањир ставите све састојке и виљушком  добро изгњечите и измешајте да постану хомогена смеса.

 Главни састојак ових кнедли је, по мом мишљењу, мускатни орах и немојте никако да га изоставите! Одушевићете се мирисом и укусом, који даје кнедлама. 

Истог тренутка када направите смесу, тањир премештате близу шерпе и малом, најмањом кашиком коју имате узимате по мало смесе и прстом скидате са кашике и спуштате у супу. 

Мени је ово најбржи начин, а битно  је ово радити брзо да би се све кнедле у исто време скувале. Као и код кнедли са шљивама, нису готове кад испливају на површину! То је знак да шерпу треба да поклопите, искључите ринглу и оставите их тако још 20-ак минута. У међувремену их пробајте да видите да ли су куване. 

Дозвољено је да имају ону жуту зрнасту средину, али ако су веће. Мале се углавном скроз скувају. Споља су растресите, унутра компактније, али меке. Деца их обожавају! Ако не воле супу, ово је један од начина да је заволе, јер ће им бити забавно да лове кнедле кашиком по тањиру. 

Да ли сте знали?

Мускатни орашчић, орашче, зове се још и морски орашчић, па сам као мала због тог назива мислила да расте на дну мора! У ствари, мускатни орах је зимзелено дрво, које расте у Индонезији, а орашчић је центар плода који личи на кајсију. Има лековита, афродизијачка и антисептична дејства у малим количинама, док је у великим  халуциноген, па чак и смртоносан. Користи се у многим кухињама света, а код нас је најраспрострањенија употреба у славском житу. Чак се и једна торта, чувена Жито торта зове управо тако, јер у себи садржи мускатни орах, иако нема ни трунке жита! Као зачин најбоље га је користити свеже ренданог, а куповати цело орашче, уз које добијете мало ренде. Чувајте га у затвореној теглици на сувом и тамном месту. Одличан је као зачин за кромпир пире, бешамел сос, печурке, супе, кексиће, медено срце... Ја толико волим да га употребљавам, да ме муж понекад "од милоште" зове Мускатни Орашчић, што мени није нимало смешно!

Најбоља гибаница

Да ми је неко рекао да ће ми први рецепт на блогу бити за гибаницу, поред свих оних торти и колача, не бих веровала! Али ето, од нечега мора да се почне, а ја ћу почети од нечег што је лагано за припрему, старинско, а опет никад не излази из моде - од гибанице. Одлична је за доручак са јогуртом или киселим млеком, а ако имате малу децу, онда може и за вечеру.

Од када сам пре пар година први пут испробала "наопаку гибаницу" више не правим ниједну другу. Рецепт сам, у међувремену, изменила и прилагодила нашим потребама и тако је настала најбоља гибаница, а она је ваздушаста, сочна, у њој нема сувих делова кора, што може да се деси код класичне гужваре и лепа је и сутрадан. Мана јој је дуже време печења и стајања наопако после печења, укупно неких 65 мин, али је сама припрема лака. Увече је направите деци за вечеру, а ујутру је заједно доручкујте!

Састојци

5 домаћих јаја (или 6 ако су мала)

400 г киселе павлаке

2 извршене кашике  свињске масти (чврсте или истопљене), пожељно од мангулице

400 г домаћег пуномасног сира старог или младог

1 паковање хељдиних кора

пола шољице воде, по потреби

Припрема

Рерну укључите на 200 С. У дубљи суд ставите јаја, мало их ручно умутите, па додајте павлаку, маст и измрвите сир. Видећете да ће у току мућења смеса постати ређа, независно од тога да ли сте ставили истопљену или чврсту маст. Треба мутити док смеса не постане хомогена и на крају додати сир. Ја мутим жицом за мућење, а када све додам пређем на варјачу, из практичних разлога.

Сада следи најзаморнији део припреме: коре једну по једну или више одједном или како год се снађете, исцепкајте на ситније комаде и део по део убацујте у смесу мешајући тако да све постане једна густа смеса у којој нема сувих кора. У почетку ће бити лако, али како се повећава количина кора у смеси биће све теже мешати варјачом. Али будите упорни! Ако је баш прегусто и делује вам да нећете моћи да смочите све коре додајте мало воде. Ако сте навикли да у припреми гибанице користите газирану, киселу воду, може и она, наравно! Смесу изручите у НЕподмазану ђувечару димензија као половина плеха од рерне или још мању. Поравнајте је и пеците бар 45 минута, тј, до златнобраон боје. Видећете како ће лепо да нарасте и да се крчка у масти! Када је печена, гибаница иде наопако и то тако што поставите испод сваког ћошка ђувечаре по једну шољицу окренуту наопачке и оставите гибаницу тако неких 20-ак минута! Е, то је најтежи део! Али тешите се тиме да не бисте ни могли онако врућу да је једете. Када прође тих 20-ак  минута исеците је и уживајте! Проблем ће бити извадити лепо прва два три парчета, а после тога иде лакше, јер можете да подвучете ножић испод сваког парчета и одлепите гибаницу од подлоге. У сваком случају, не смете је подмазати, јер ће онда испасти када је окренете наопако, а онда неће бити ваздушаста и неће остати таква, јер проблем сваке гибанице је што брзо спласне и, што ја волим да кажем, буде "згекана" и "декава"! А то никако не желимо!

Фусноте и напомене

Одмах видите да ово није нискокалоричан рецепт и није ни поента у томе да буде! Ако хоћете нешто такво за јело, немојте правити гибаницу! Исто тако мислите да сам заборавила да наведем со и прашак за пециво или бар киселу воду. Не, нисам! Куповне коре, посебно оне од хељде, углавном су јако слане, а често и сир зна да буде, посебно старији и фета. Зато сам со у овој гибаници скроз укинула, јер кад год сам ставила кашичицу, па и пола кашичице соли, била је преслана. Ви пробајте, па прилагодите себи. Прашак за пециво максимално избегавам и питам се како су некада људи живели без њега. Све у чему има јаја лепо нарасте и без њега. Оно на чему ја инсистирам у својој кухињи, а видећете то кроз рецепте и неке друге текстове, јесу што природнији састојци и спремање хране код куће. То је оно што данас многима недостаје, а што нам је преко потребно у времену индустријске хране. Ми не живимо на селу, већ као и већина Србије у (Бео)граду, али се трудимо да користимо производе са села. Одатле домаћа јаја, која су ствааарно много боља од оних са фарме. Исто тако сам пробала и куповна органска, али су ми буквално иста као она са фарме, јер очигледно и њих носе коке носиље које једу органску храну, а нису од кокошака из слободног узгоја, о чему Џејми Оливер стално прича! Елем, док не нађете неког са села (ако већ нисте) да вам прода права домаћа јаја, користите она која иначе конзумирате.

У спремању хране већ дуго избегавам рафинисано сунцокретово уље и користим га само тамо где још нисам нашла адекватну замену, па отуда ова маст. И стварно је све много укусније, а и здравије спремљено са машћу. Сир исто набављамо на селу и то од крава које пасу и већи део топлог дела године проводе напољу. То је пуномасни сир од некуваног млека, који шкрипуће под зубима када се једе свеж, али зато се дивно истопи, попут моцареле када се испече. За ову гибаницу можете користити и домаћи сир од куваног и обраног млека, а куповна фета се прилично истопи у току прављења, мада може и она да прође. Ако већ нисте пробали да беле коре за питу замените хељдиним, пробајте! Ова гибаница је лепа и са једним и са другим корама, с тим што сам приметила да претерано танке беле коре од ње направе неку врсту сланог колача, јер се потпуно стопе са осталим састојцима. Некоме се можда баш свиди тако. Надам се да ће вам бити од користи ова здравија верзија гибанице кад пожелите нешто масно и сласно, а опет не желите да вас гризе савест због доручка или вечере у пекари!